• Kontekst postignuća. Gde i kada se desilo specifično učenje? Koje nove veštine, znanja ili promene su nastale kao rezultat učenja? Koje specifično postignuće je postignuto?
• Zadaci koji su završeni. Šta je korisnik bedža završio da bi kvalifikovao za ovaj bedž? Koje uloge ili aktivnosti je korisnik bedža obavio? Koji dokazi je korisnik bedža dostavio da bi potvrdio ovo postignuće?
• Procedure procene. Koje procedure procene su postojale da bi se proverili dokazi za bedž? Ko je bio uključen i kako je procena sprovedena?
• Otključavanje novih mogućnosti. Koje nove mogućnosti ovaj bedž otključava? Navedite sve vredne stvari koje ovaj bedž omogućava.
• Povezanost sa širim okvirom. Iako ove informacije mogu biti uključene kao posebno polje podataka u bedžu, nije na odmet da se spomene ako ovaj bedž prikazuje veštine koje su deo šireg okvira kompetencija ili obrazovnog standarda ili se povezuje sa određenim nivoom obrazovanja (pogledajte primer kako uskladiti bedževe sa DigiComp 2.1 okvirom). Kada dodate ove informacije, biće lakše proceniti prethodno učenje u odnosu na relevantni EQF nivo.
• Vreme provedeno za postizanje bedža. Ove informacije su važne jer daju informaciju o tome koliko je vremena bilo potrebno da bi se postigao ovaj bedž. Ako je osoba radila 3 sata ili 6 meseci da postigne bedž, to pravi razliku.

Saveti i preporuke za opis bedža

• Bedževi će biti pregledani od strane različitih publika: korisnici bedža, budući poslodavci, zaposleni u formalnom obrazovanju i drugi. Da li je određeni stil pisanja prihvatljiv za kontekst u kojem će se bedž koristiti ili pregledati?
• Zabavni opisi bedževa mogu motivisati učenike, ali mogu biti shvaćeni manje ozbiljno u formalnijim kontekstima. Dobro je testirati uzorke bedževa sa ciljanom publikom. Stil pisanja takođe zavisi od toga ko verifikuje postignuće i dokaze za bedž.
• Opis bedža može biti napisan u prvom licu ako su postignuće i dokazi samoprocenjeni od strane korisnika bedža. Ako bedževe izdaje osoblje, može se koristiti opis u trećem licu kako bi se prikazali postignuća korisnika.
• Pošto će bedževi biti prikazani na internetu, dobro je imati opis koji pruža dovoljno informacija da se postignuće i njegov kontekst razumeju.
• Metapodaci bedža su čitljivi za računare, što znači da se informacije o bedžu mogu otkriti pretraživačima i filtrirati u skladu s tim. Obratite pažnju na ključne reči koje mogu pomoći da se bedž lakše pronađe.

Kako opisati kriterijume za bedž?

• Kriterijumi treba da postave specifične ciljeve za korisnika bedža – šta treba uraditi i šta treba postići. Kriterijumi treba da opišu koji dokazi treba da se dostave: tekst, slika ili neki drugi tip fajla.
• Tok procene – jasno treba da bude naznačeno kako će biti ocenjeni kriterijumi: da li od strane korisnika, od strane vršnjaka ili od strane edukatora ili menadžera programa.
• Potrudite se da kreirate kriterijume koji nisu previše kompleksni. Umesto toga, podelite složen bedž na više lakših bedževa koji se mogu postići.
• Neki bedževi možda neće zahtevati učitavanje dokaza, ali mogu zahtevati da se pre ovog bedža zarade drugi bedževi. To treba napomenuti u kriterijumima.





Vrste bedževa



1. On-boarding bedž može biti dodeljen osobama koje se upoznaju sa bedžovima i saznaju kako će se koristiti u određenom projektu ili događaju.
2. Bedž za učešće prepoznaje ili motiviše aktivno učešće.
3. Bedž za kompetenciju je često složeniji i može se sastojati od "manjih" bedževa koji prepoznaju znanje, veštine ili stavove.
4. Bedž za učenje/postignuće se dodeljuje kao priznanje za specifično postignuće u učenju.
5. Zabavni bedževi su često najpopularniji jer svi žele da se zabave, a ozbiljno zabavan proces učenja donosi dodatnu energiju i radost.
6. Motivacioni bedževi možda neće prepoznavati konačna postignuća, ali mogu biti bedževi koji vode ljude putem, prepoznajući njihov trud, upornost i motivišući ih da nastave dalje.
7. Bedževi za ponašanje mogu biti posvećeni prepoznavanju specifičnog ponašanja koje očekujete ili promovišete.
8. Članske bedževe mogu simbolizovati pripadnost određenoj grupi, organizaciji, klasi ili procesu.

Procena dokaza za bedž i načini izdavanja bedža

• Izdavanje bedža skeniranjem QR koda: Ova metoda izdavanja je automatski generisana od strane platforme (po defaultu). Ovaj način je naročito pogodan za događaje uživo, kada učesnici fizički dolaze na aktivnost i organizatori mogu odlučiti kada da izdaju bedž. Koristeći ovu metodu, učenici neće dodavati nikakve druge dokaze za bedž. Sam bedž biće dokaz o učešću.
• Izdavanje bedža putem e-maila: Ova metoda je pogodna ako ljudi ne mogu skenirati QR kod odmah ili ako su učestvovali u online aktivnosti, a organizator ima njihove e-mail adrese.
• Postavljanje zadataka za sticanje bedža: U mnogim slučajevima, logično je da bedž ne bude automatski dodeljen, već da ga učenik stekne nakon što završi određene zadatke. Izdavalac bedža može definisati jedan ili više zadataka za svaki bedž i zahtevati od učenika da postavi dokaze – bilo koji tip fajla: tekstualna refleksija, slika, link, itd.

• Samo-procenjivanje: Dokaz se samopotrđuje prilikom postavljanja. Ovo je dobra metoda ako svoj obrazovni proces zasnivate na poverenju, proceni i samorefleksiji. Nije svaki proces učenja potrebno ocenjivati od strane eksternih lica.
• Procena od strane vršnjaka: Možete postaviti grupu vršnjaka iz iste aktivnosti koji moraju odobriti dokaz. Tek tada, bedž će biti dodeljen. Ova metoda je relevantna kada aktivnost uključuje više osoba koje zajednički rade na ostvarivanju nekih zadataka.
• Eksterno ocenivanje: Ova metoda je pogodna ako organizatori aktivnosti žele da vide dokaze i imaju ovlašćenje da ih pregledaju i odobre. Ovo je najviše "top-down" pristup i pogodan je za rigidnije obrazovne programe.